Meni sve ovo liči na priču o zdravlju konja i kočijaša pre sto godina kada je izmišljen automobil. Autor je vrlo dobro obrazovan i obavešten, pa mi je zato čudno kako može da predstavi suštinski loš argument da između bloga jednog profesora i jednog studenta nema razlike. Razlika je u kvalitetu sadržaja. Ukidanjem "čuvara zvanične istine" kvalitet, odnosno verodostojnost informacija postaje primarni kriterij procene vrednosti nekog medija. Cela vertikala u kojoj pasivna javnost prima informaciju od medija (a tu informaciju oblikuju bilo mitski neustrašivi reporteri bilo vrlo stvarni državni propagandisti) se ruši pred našim očima.

Ona "celovita slika sveta" koja je postojala kada su svi gledali jedan te isti TV kanal i čitali jedne te iste novine bila je fiktivna. Vreme pasivne javnosti je prošlo. Dolazi vreme gde će svaki čovek morati sam da sastavlja sopstveni kolaž sveta iz blogova, gerilskih video-snimaka, sa tvitera ili odakle već. Nisam preterano zabrinut; ljudi su po prirodi lenji i naći će načina da sa najmanje truda dobiju informacije koje ih zanimaju. Jedini koji u svemu ovome paniče su oni čija egzistencija zavisi od starog sistema kontrole i prenošenja informacija.